OSNOVNE ČINJENICE O BOLU I NJEGOVOJ TERAPIJI SA PRIMERIMA IZ KLINIČKE PRAKSE je On line test  akreditovan odlukom Zdravstvenog saveta Srbije br 153-02-1550/2018-01 od 21.05.2018 godine .

Akreditacioni broj  A-1-1176/18 MB 28128819

TEST OSNOVNE ČINJENICE O BOLU SA PRIMERIMA IZ KLINIČKE PRAKSE

Test je akreditovan lekare stomatologe farmaceute biohemičare i važi do 21.05.2019 godine.

Cilj testa je edukacija zdravstvenih radnika koji se bave terapijom bola i sticanje poena za obnovu licence.

KRATAKI PODACI O SADRŽAJU TESTA

Prema međunarodnom Udruženju za istraživanje bola  AISP (Intrnational Association for Study of Pain) bol se definiše kao neprijatan senzorni i emocionalni doživljaj povezan sa aktuelnim ili pretećim oštećenjem tkiva. Bol je globalni fenomen , svaka osoba se sa akutnim bolom sretne bar jednom u životu nakon poverda ili u sklopu neke bolesti. Takođe se procenjuje da od hroničnog bola pati više od 20% ukupne svetske populacije.  Monteralskom deklaracijom iz 2010 godine  promoviše se: da jednaka dostupnost u zbrinjavanju bola predstavlјa osnovno lјudsko pravo, da lekovi, druga sredstva i metode lečenja bola treba da budu jednako dostiupni i pristupačni svima. Po ovoj deklaraciji otklanjanjanje bola predstavlja etički imperativ a nedovoljno lečenje bola etički problem.

Bol se može podeliti  prema  etiologiji, patogenezi, dužini trajanja i  jačini.  Prema etoilogiji može biti  nekancerski i kancerski, prema patogenezi nociceptivni i neuropatski. U odnosu na dužinu trajanja i ponavljanje bol može biti  akutni i hronični, a u odnosu na jačinu slab umeren, jak, veoma jak, neizdrživ. Nociceptivni bol može biti somatski kada je bol potiče iz perifernog tkiva i visceralni kada bol potiče iz unutrašnjeg organa. Neuropatski bol može biti perferni- bol je poslecica oštećenja perifernog nerva i cetralni – bol je posledica oštećenja delova CNS-a.

Veoma je važno napraviti razliku između akutnog bola (traje do tri, po nekima do 6 meseci) koji ima protektivnu ulogu jer upozorava na moguće oštećenje tkiva i uvek ga treba tretirati u sklopu bolesti ili stanja koja su dovela do njega, i hroničnog bola koji je bolest za sebe,  nastavlјa da postoji i nakon oklanjanja uzroka bola , dovodi do značajnog narušavanja kvaliteta života.  Hronični bol karakterišu dva tipa bola: 1. kontinuirani tupi pozadinski bol koji je često praćen funkcionalnom nesposobnošću 2. Probijajući bol koji se javlјa kod stabilnog hroničnog bola u vidu naglih , kratkotrajnih  i vrlo vrlo intezivnih proboja bola.

Najčešći uzroci hroničnog bola su osteoartroze, a najčešći uzroci bola u ambulanti lekara opte prakse su koštano mišićne bolesti. Za procenu kvaliteta života kod hroničnog bola najčešće se koristi EQ5D upitnik a za merenje intezizezta bola verbalne i numeričke skale. Cilј lečenja hroničnog bola je smanjenje bola, pobolјšanje kvaliteta života i poboljšanje funkcionalne sposobnosti.

Izbor leka prve prve linije u terapiji bola zavisi od vrste bola (neuropatski ili nociceptivni) i inteziteta bola . Za tretman umereno jakog nociceptivnog bola  lekovi prve linije su NSAIL, za tretman jakog nociceptivnog bola lekovi prve linije su blagi opioidi a za tretman veoma jakog nociceptivnog bola lekovi prve linije su jaki opiodi. Za tretman neuropatskog bola lekovi prve linije su antiepileptici i to blokartori kalcijumovih kanala . Mehanizam delovanja NSAIL je inhibicija sinteza prostaglandina , blagi opioidi (tramadol) deluju preko opioidnih receptora u CNS-u i kao antidepresivi, inihibitori ponovnog pruzimanja serotonina i noradrenalina. Jaki opioidi deluju preko opioidnih receptora u mozgu. Antiepileptici blokiraju kalcijumove kanale na presinaptičkoj membrani i smanjuju ulazak kalcijuma u presinapštički završetak.

Akutni bol se tretira kao peti vitalni znak, loše lečen akutni bol dovodi  do hroničnog bola kod 40% pacijenata. Prikazana su i četiri klinička slučaja tretmana raznih tipova bola.